Kada nas je naš ljubazni domaćin isratio, subotnje jutro je bilo, ne nalik na proleće, već pravo vedro, sunčano i šareno proleće. Brzim jetfoil brodom za pola sata smo se našli u gradiću Atami (熱海), severnom centru poluostrva Izu. Ovo primorsko naselje obiluje termalnim izvorima, plažama i obližnjim prirodnim lepotama, pa je čest izbor tokijskih stanovnika za odmor i boravak na moru. Povezani su sa manje od sat vožnje shinkansenom, a i običnim jeftinijim vozom nije dramatično dugo. Čini se da su vikendi na moru sasvim izvodljivi u dolazećim mesecima lepog vremena.
Izu peninsula, Izu Hanto (伊豆半島) je sa istočne strane okićena plažama, malim mestima okrenutih banjskom turizmu, ronjenju i odmoru. Suprotna je manje razvijena, malo dramatičnije, surovije obale, ali podjenako atraktivna za šetnje i boravak u prirodi. Teren između obala je strm, brdovit, uglavnom formiran vulkanskom aktivnošću, pa svaka tačka na mapi nudi termalne izvore, tradicionalne krčme ryokane i planinarenje i bujnu prirodu. Zahvaljujući južnijem položaju od Tokya ova regija nas je obradovala vegetacijom koja je već bila u svežim zelenim tonovima, i kao sa kič razglednice red cvetića, red cvrkuta ptica i osunčanih predela. Po takvom danu kome je potreban plan...
Ipak, mi smo spremno krenuli i smeštaj organizovali na samom jugu peninsule, na lepoj plaži Shirahama (白浜) u neposrednoj blizini grada Shimoda (下田). Dan još uvek nema ono relaksirano, letnje trajanje, pa nam je ritam diktirala obaveza da pre ozbiljnog mraka budemo u smeštaju. Prvo zastajanje smo planirali na prelepoj Jogasaki obali, Jogasaki kaigan (城ヶ崎海岸).
Ovaj potez uz more od desetak kilometara je uređena pešačka staza sa neverovatnim vidikovcima, nazubljenom obalom, malim peščanim uvalama i senovitim, šumskim odmorištima. Do nje se dolazi vozom i cela regija je lepo pokrivena železničkim saobraćajem.
Kao i svuda do sada, nezaobilazan je utisak o trudu da se predeli prilagode čoveku, a opet da se ne naruši lepota, već samo nužno izmeni. Japanci veoma često ostavljaju stabla na sred puta ili staze, koriste drvo ili kamen ili samo malo zemljanih radova da ovi šumski putevi ne bi odudarali od okruženja.
Posle šetnje, moguće je odmoriti stopala u staničnoj banji, malom bazenu ispunjenom termalnom vodom. Ovakav običaj prisutan je u svim delovima Japana u kojima je dostupna vulkanska voda. Veoma je omiljen i praktikuje se bilo kao odmor nakon duge šetnje, bilo kao način da se sačeka prevoz.
Ovo lepo subotnje jutro izmamilo je mnogo sveta, starih, mladih, porodica...neki su jednostavno uživali na suncu, neki su došli samo da bi se slikali na atraktivnom visećem mostu ili ručali u prirodi.
Povremeno smo nailazili na prolećne cvetove, povremeno na zrele pomorandže, ali najviše radosti i zastajanja mamila su stabla trešanja, prva koja viđam da su u punom cvetu. Sezona sakure u Tokyu je u aprilu i nisam nikada uživo videla ta popularne roze krošnje. Bajkovito su raskošne, bogate cvetom i sa ponekom zelenom mladom liskom, tek da razbije monotoniju. Sada su mi sasvim jasni Japanci sa njohovom opsesivnom ljubavlju prema cvetu trešnje.
Nismo dovršili našu obalsku šetnju, morali smo da pohitamo na voz. Vremenska prognoza nije bila optimistična za nedelju, pa smo imali plan da u ovom danu zastanemo na još neka lepa mesta. Malo putovanja neobičnim panoramskim vozom, kome sedišta stoje postavljena duž smera kretanja da se gleda u more i pejzaže, dovelo nas je u primorski gradić Kawazu (河津). Veoma je posećen polovinom februara i početkom marta, jer je događa prvo cvetanje trešnje na većem prostoru u ovom delu Japana. Ono je naravno praćeno i festivalskim sadržajima, zabavaom, užinom na tezgama. Kawazu reka dolazi iz brda i uliva se u more, a njene obale su kilometrima ukrašene stablima trešanja. Početkom februara u Tokyu smo viđali reklame i plakate po stanicama i metro prolazima koji pozivaju na šetnje roze obalama reke.
Uživanje u sakuri ostavili smo za veče. Kej je posebnom rasvetom prilagođen i za noćnje šetnje u ovim danima festivala. Pohitali smo na autobus koji nas je povezao ga gornjem toku reke. Iznad grada, Kawazu reka prelazi preko brdovitog terena poznatog kao Kawazu Nanadaru (河津七滝), sedam Kawazu vodopada. Ugodnom stazom uz vodu, preko mostića, drvenih stepenika moguće je prošetati šumovitim brdima i uživati u dramatičnom huku planinske reke.
Mi smo se zatekli pred sam kraj kratkog zimskog dana, pa nismo mnogo zastajkivali u ovim predelima još neprobuđene prirode. Verovatno je u letnjim danima raskošan zeleni ambijent osvežen blizinom reke i hladom drveća. Dobra ideja da se neke posete moru i plažama obogate i ovim senovitim pešačenjima.
Shimoda (下田) je sledeći južni, obalski grad, naše odredište za prenoćište. Vozom smo brzo stigli u taj kraj, a noćnu šetnju do smeštaja pratio je zvuk talasa sa obale. Mi smo na moru! Sobu smo pronašli u zanimljivom pansionu, namenjenom mladima i surferima. Osim sjajnog položaja na plaži Shirahama, koji je sigurno upotrebljiviji u nekim letnjim mesecima, nama je najviše značio onsen na otvorenom, za privatnu upotrebu. Bajna relaksacija nakon raskošnog i uzbudljivog dana.
Mesec i onsen...
Sva kiša predviđena za mart mislim da se izručila u nedelju. I nepromočiva obuća i kabanica i kišobran, a opet su kapi nalazile put za vrat. Kad smo se spremali za polazak dodatno sam se stresla. Suicu, karticu koju koristim za plaćanje prevoza, i koju sam baš na kraju dana dopunila priličnim iznosom, nisam uspevala da pronađem. Pretresla sam sve i shvatila da mi je negde ispala, verovatno dok sam svaki čas uzimala telefon iz džepa. Grozan početak dana... Optimistično smo prošetali putem kojim smo sinoć došli, a onda i svratili u prodavnicu u kojoj smo kupovali večeru. Mi bez japanskog i prodavci bez engleskog u pokušaju da objasnimo šta se dogodilo i šta tražimo. Moj divnidobrisjajni muž je u poslednjem trenu ugledao jednu Suicu zalepljenu na zidu iza kase! Onda je usledila nova serija klimanja, pokazivanja rukama da ustanovimo da je to baš moja kartica. I bila je! kakav preokret u raspoloženju, kakvo oduševljenje Japancima i njihovim poštenjem! Odjednom i kiša više nije bila tako strašna, skakutavo sam izašla da se upoznam sa tom čuvenom Shirahama plažom (白浜).
Na jednom kraju plaže, na samoj obali smešteno je shinto svetilište sa atraktivno postavljenom Tori kapijom na stenju uz more.
Vratili smo se u gradić Shimoda. Park koji je smešten uz more, na šumovitoj, razuđenoj obali sa nekoliko uvala i plaža jeste primeren posetama u nekom zelenijem i osunčanijem danu. Ali za naš trenutak odlično je došao mali akvarijum, više poluotvoren morski zoo park, sa akcentom na životinjskim priredbama. Iako se protivim takvom tretmanu, tužno mi je videti delfine van prirodnog okruženja, organizacija u velikom zalivu sa otvorenim prostorom za životinje malo je menjala ukupan utisak. Nekoliko vrsta delfina, foke i druge životinjke uveseljavale su posetioce akrobacijama i veštinama.
U staklenim akvarijumima prikazano je nekoliko riba i ajkula, a akcenat je na ponovo na predstavi hranjenja u kojoj učestvuje ronilac.
Šarenilo sakure prisutno je u bazenima sa ribicama.
Bilo je već popodne kada smo se ukrcali na zanimljiv panoramski voz. Na toplom i suvom smo se prepustili smenjivim, kišnim, primorskim pejzažima.
Njim smo došli do gradića Atami odakle smo i započeli našu poluostrvsku šetnju. I samo smo je načeli. Pored ove istočne obale, tu je dramatični jug i divlja zapadna strana, banjska regija u centralnim, brdskim terenima. Ako je zima ovako živopisna i ugodna, silno se radujem posetama u narednim mesecima, kada letnje lenčarenje na suncu osvežimo šumskim šetnjama. Da, mi sada živimo na moru!
