Ma kakva vremenska prognoza... Naše putovanje u Alpe nije imalo šanse da bude po zamisli, tajfun je malo skrenuo, doneo padavine, a svako prdviđanje vremena je bilo besmisleno, svaki plan onemogućen. Drugog dana nas je probudio pljusak. Kiša je pravila potoke vode, a vetar tajfunski duvao, pa su kapi padale horizontalno. Bilo je jasno da se nećemo zabaviti u prirodi. Između opcije da se ceo dan izležavamo i krčkamo u vreloj vodi i skitanja, ipak smo izabrali aktivnosti. Ideja da se sa planine spustimo u ravnicu imala je smisla. Na drugoj, zapadnoj strani Alpa, nalazi se grad Takayama (高山祭), jedan od prilaza masivu. Najpoznatiji je po čuvenim festivalima u proleće i jesen. Manje od sat vremena putovanja dovelo nas je, neplanski, u jedan gradski obilazak. Ili ipak..? Pored zanimljive, odlično očuvane stare četvrti u Takayami smo se, na iznenađenje, ponovo zatekli i u jednoj šumskoj šetnji. Higashiyama ruta (東山遊歩道) obilazi park Shiroyama, brda nekadašnjeg zamka i ruralna predgrađa. A sve na 15 minuta od centra grada.
Nasuta putanja od 4km kao prsten okružuje brdo, a ukrštenim šumskim stazama povezuje vrhove, plato nekadašnjeg honmaru, nekoliko bogomolja. Zadesio nas je potpuno neočekivan ambijent, umesto gradskog lutanja. Sa neverovatnim obaveštenjima Čuvaj se medveda!
Koraka nikad dosta. Na sreću, padavina i vetra u ovom kraju nije bilo. Mirisala je pokisla šuma, topla i vlažna, sva obavijena izmaglicom i isparenjima. Kružna putanja je povremeno dodirivala neke džepove naselja, desetak kuća koje verovatno ujutru prvo vide da li im medved spava na otiraču, pa onda umivanje...
A onda opet malo uzbrdo, nizbrdo, do proplanka, vidikovca, odmorišta.
I sve to u gradu! Kada smo potrosili brdske sokake, nastavili smo starim naseljem. Očuvani, rustični ambijent Edo perioda, donosi atmosferu nekada veoma uspešnog trgovačkog gradića. Zanimljive prodavnice, suveniri, stari zanati. Nekoliko kuća je takođe sjajno održano i otvorene su za posete.
Ovim uličicama stare četvrti kruže razdragane povorke tokom festivalskih dana. U mali grad se tada slije obilje posetilaca, pa je nemoguće pronaći smeštaj čak i mesec dana unapred. Odlična ideja je jesenji festival spojiti sa posetom Alpima, koje će tada okititi rumene, jesenje boje, a sa ovim zanimljivim smeštajem i pratećim onsenom, sve postaje pravi mali praznik.
Kako smo se odaljavali od stare četvrti, menjao se ambijent, malo savremeniji, ali podjednako uredan i lepo zamišljen. Množile su se kafanice koje su nudile lokalni specijalitet Hida teletinu. Ne tako skupocenu i čuvenu kao wagyu, ali veoma obećavajuću na pogled.
Mermerne niti masnoće, garantuju sjajan ukus, sočnu strukturu, a zanimljiv način grilovanja, domaći sosevi i začini, vrhunska so - jednosmerna kafanska staza za kompletan ugođaj!
Pozadina priče o Hida gyu je jedan bik. Zvao se Yasufuku, a prepoznat je 1981. godine kao savršen genetski materijal. Proizveo je 39000 teladi za života...Hvala mu.
