umesto plazme, kožica od praseta / najbolji post ikada / Milica do Tokija (Aerodrom do Žitoprodukta)

Pa, dobro. Ako uzmemo u obzir da smo se na prvom mestu družili, a onda malo i skitali van grada, uspeli smo da vidimo koješta u Tokyu.

Milica na putu kroz Kansai

Najveće japansko ostrvo Honshu (本州) usitnjeno je na pet regiona, a oni podeljeni na prefekture. Tokyo se nalazi u Kanto (関東) regionu, i najzastupljeniji je u turističkim posetama. Osim glavnog grada i urbanog turizma, van metropole moguće je pronaći i divna planinska izletišta, malo istorije, onsena. Ka jugu i zapadu naslanja se Chubu (中部地方) region, za moj ukus najlepši deo Japana. Planinski masivi Japanskih Alpa, vulkani, bujna priroda, vrhunsko skijanje, planinarenje. Na drugoj obali, na istoku, smešten je i Fuji san..
U nadovezujućem, južnom, Kansai (関西) regionu, vekovi istorije i religije sačuvani su, pre svega, u Kyotu, ali i svim okolnim prefekturama. To je, nakon Tokya, najposećenija turistička destinacija. Tamo je moguće osetiti onaj živopisan Japan iz filmova i naših romansiranih doživljaja prošlih vekova. Zato smo ga odabrali za nekoliko uzbudljivih dana sa Milicom, u nadi da će upotpuniti sliku ove egzotične zemlje.

darovi neba i zemlje

Prirodni izvori vrele vode rasprostranjeni su po celom Japanu. Svaki region ima svoje vulkane, a uz njih i termalne izvore, uz koje su se razvijali turistički centri i onsen mesta. Iako se sa njima srećemo u skoro svakom odaljavanju od grada, ne prestaje da me iznenađuje taj dar prirode i obilje mineralnih voda kojima smo okruženi. Naravno, Japanci su vekovima negovali svoj način uživanja u javnim kupatilima, od dnevne potrebe do hedonističke relaksacije.
Lako je navići se i prepustiti se ugođaju onsena.
Naročito zimi.

posle godinu dana

Posle godinu dana, pustila sam promo video o lepotama ove zemlje i oduševljeno konstatovala da sam većinu upoznala.
Naučila sam da nemam pojma o istinskom pojmu urbano, nemalograđanski.
Posle godinu dana, mogla sam da otvorim mapu Japana i da kazem Šta jos želim da vidim, šta mi nedostaje da upotpunim sliku, šta želim da ponovim.
Još jedino shabushabu još nisam okusila.
Naučila sam da su Japanci veoma glasni, pa mi prija.
Jedu i piju nesrazmerno svojoj veličini.
Shvatila sam da je sve tako blizu, tako lako, ako otvoriš srce i misli.
Nikad ponosnije nisam nosila svoju visinu, štikle, nego ovde gde sam najviša.
Godinu dana i nekoliko srećnih i nesrećnih okolnosti je više nego dovoljno da prebereš i razaznaš prijatelje, naučiš sitne životne filozofije i postaneš mnogo zadovoljniji sobom.
Učenje, upoznavanje tek predstoji, malo o Japanu, mnogo o sebi, ali mi nikad nije bilo milije da se tome prepustim.

yoga

Iznenadila sam se informacijom da u Japanu yoga nije zastupljenija nego u mnogim zapadnim zemljama. Očekivala sam da ova veština, inače tesno povezana sa budizmom, zauzima mnogo značajnije mesto u svakodnevnom životu Japanaca. Posebno uzimajući u obzir njihovu vitalnost, dugovečnost i sklonost ka svakojakim telesnim vežbama. Možda je uzrok i u tome što Japanci nisu posebno religiozni, što je yoga u budizmu vezana za zen budizam, koji je mnogo popularniji na zapadu, nego u Japanu.

kad porastem biću...

...David Attenborough

Botanička bašta Koishikawa Shokubutsuen (小石川植物園) bila je jedna od najizraženijih želja drage nam gošće. U 17. veku peti Tokugawa šogun osnovao je vrt za medicinske biljke. Posle Meiji reforme, bašta je priključena tokijskom univerzitetu, koji i danas brine o ovom značajnom parku. U njemu su, u jednoj polovini, sistematično prikazane medicinske biljke, cveće, drveće,  a drugi deo je organizovan kao japanski vrt. Akcenat je na azijskim i japanskim vrstama, sjajna prilika da se upoznaju i razgledaju na jednom mestu. Iako je japanski vrt lep u svako godišnje doba, zimski san nije najbolje vreme za botaniku. Ipak, mir i prijateljske reči sasvim su nas utoplile u ovom prirodnjačkom ambijentu.

praznični pozdravi

Mnogo volim osećaj koji ide uz Stigla vam je pošta! Naravno, ne mislim na račune, reklame ili loše vesti. Iznenađenje, nestrpljivost, intima pisanih reči i ličnog pečata koji nosi svako slovce za mene nikada neće biti prevaziđeni.

Milica u Naganu

Ona kaže da je to oduvek sanjala. Nama je srce puno...

Čim se malo oporavila od puta, kumu smo poveli u Nagano regiju, da upozna makaki majmune iz Jigokudani parka.