hanami na Nakameguru

Kada smo prošle jeseni birali nov dom, Meguro reka i trešnjin drvored od nekoliko kilometara dali su značajnu prednost ovom stanu i Nakameguro (中目黒) komšiluku. U svim godišnjim dobima do sada smo uživali u novim izdanjima, ukrasima i laganom životu pored ovog urbanog kanala. Ipak, nestrpljivo smo čekali dane cvetanja trešnje, za koje smo predpostavljali da će biti blistavi i veseli, sa svim ugođajima i lepotama sakure na kućnom pragu.

U Tokyu je mnogo mesta na kojima se može uživati u cvetanju. U stvari, dovoljno je zateći se bilo gde u gradu ili okolini početkom aprila i na svakom koraku će se pojaviti po bar jedno stablo, pufnastih belih i roze cvetova. Parkovi, bašte. šetališta sakurom privlače posetioce, to su prolećni akcenti kojima počinje sezona i prolećno buđene. Nekada je nekoliko stabala, nekada kraći drvoredi, ali 4.5 km ucvetalih trešnjinih stabala postoji samo u našem novom kraju. Kako sam ponosna, kao da sam ih ja zasadila... Time je ova atrakcija zaslužila posebnu pažnju, svoju temu.

Od trenutka kada je zamirisalo proleće, naš hipsterski komšiluk je krenuo u veliko spremanje i osvežavanje. Lokali su preuređivani, enterijeri renovirani, postavljane su žardinjere, saksije sa cvećem. Nekoliko dana postavljani su fenjeri sa obe strane reke, duž drvoreda. Pojavili su se i dečiji crteži, ali i zanimljiva karikaturalna uputstva kako se ponašati u danima slavlja. Sakura je po prognozi predviđena u uobičajenom terminu, tako da su dani festivala obuhvatali kraj marta i početak aprila. Vremenske prilike su išle u prilog, desetak dana sunca, vedrog vremena i plavog neba. Na gornjoj polovini reke, gde stanujemo, kanal je uzak, a sa obe strane uz drvored su ulice, više pešačke staze sa obiljem izloga, dizajnerskih radnji, kafića, restorana, cvećara, salona. Drugi deo reke u Meguro (目黒) kraju, više je u sklopu rezidencijalnih blokova,  pešačkih i biciklističkih staza, kanal je mnogo širi, ali ne postoje nikakvi zabavni i komercijalni sadržaji. Zato su, desetak dana pred sakuru, u našem ušuškanom komšiluku počele da niču tezge i privremeni objekti za prodaju grickalica i pića. Oh radosti, uskoro će rekom zaplivati miris turskog kebaba...

Pre nego što je nastupilo puno cvetanje, pojavili su se prvi vredni, beli raspukli pupoljci, a sa njima i prvi posetioci. Zastajkivanje, divljenje, uzdasi, fotografije... Svaki odlazak u prodavnicu postajao je sve duži. Svaki nov cvet podrazumevao je i mnogo radoznalih očiju. Jednog jutra, kanal se zabeleo, a reka ljudi pohrlila u najbajkovitiju šetnju u Tokyu.

Hanami na Maguro-gawa (目黒川) podrazumeva prepuštanje laganom tempu koraka, upijanje raskošnog svoda ucvetalih krošanja i osveženje popularnim sakura pićima. Roze vina, šampanjci, jagode, trešnjin cvet. Uopšte nisu pozeri...Ali da je lepo, nestvarno je. Beli tuneli pružaju se u nedogled, a mnogobrojni, mali mostovi su najatraktivnija mesta za sagledavanje gustih krošanja koje su se nadvile nad vodom.

I nije moguće navići se na lepotu. Svakog dana, kad izađem na ulicu i priključim se koloni zadivljenih lica, nosam taj blesavi pogled i osmeh sa oduševljenjem - Oh, kako je divno! Sada ih razumem kako svake godine sa nepromenjem euforijom čekaju ove dane.
Jednog dana su nam se pridružili i naši mali japanski prijatelji. Dok je dečak dremao, premalen da sagleda šta se oko njega, osim neke zamorne gužve događa, devojčica je nežno dodirivala bele cvetiće i radovala se. Tada sam saznala da su ovo hibridi, dekorativne verzije trešanja, stvorene da neguju i razvijaju japanske običaje uživanja u nacionalnom cvetu. Kao i na ovoj reci, sistematično se već pedesetak godina sade širom Japana. Mali plodovi su retki i nisu jestivi. Ko bi inače zadržao masu od veranja i prejedanja u letnjim mesecima.

U večernjim satima, rumeni fenjeri daju reci zavodljiv, mističan ambijent, diskretno obasjani cvetovi poprimaju nijanse roze boje, slično licima već opijenih posetilaca.

Sada je, osim nežnih pića i jagoda, u igri i pivo, pronose se kobasice, kebab, roštilj. April je i mesec vrha turističke sezone Japana, pa su stranci podjednako zastupljeni na šetalištu kao i domaćini. Gosti unose malo razuzdaniju atmosferu, a lokalci u svom lošem podnošenju alkohola, najčešće završavaju izbezumljeni od pijanstva.

Kada se oko 21h pogase dekorativna svetla, posetioci ne obraćaju mnogo pažnju. Tople večeri koje su nas radovale u danima sakure, dozvoljavale su produženo uživanje. U nekom trenutku, kad bi se pozatvarale tezge i ljudi bi se razišli, a neki vredni Japanci za njima počistili, tako da sveža i umivena reka sledećeg jutra u punom sjaju dočeka nove, ozarene poglede.